"GDE JE GORIVO, PUTINE" Ukrajinci tvrde da napadi na rafinerije bude bes u Rusiji, građani okrenuli leđa vlastima
Dodajte Kurir u vaš Google izborU autorskom tekstu za Kyiv Independent, stručnjaci za informacionu bezbednost Ljubov Cibulska i Andrij Suharina ocenjuju da ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu tokom juna nisu doveli do kolapsa ruskog sistema, ali jesu izazvali nestašice goriva, pad poverenja u vlasti i promenu raspoloženja među građanima. Autori navode da se, prema njihovoj analizi objava na Telegramu i VKontakteu, sve više Rusa za probleme ne okrivljuje Ukrajinu, već sopstvene vlasti.
"Ako ruskim vlastima poverite upravljanje pustinjom, nestaće peska i moraće da ga uvoze iz inostranstva."
To je jedan od najviše podržanih komentara koje smo pronašli u junu dok smo pratili hiljade ruskih grupa i zajednica na društvenim mrežama. Teško je ne složiti se s tim, jer je upravo u junu Rusija, zemlja bogata energentima, ostala bez benzina.
Tokom meseca Ukrajina je intenzivno gađala ruske rafinerije, skladišta goriva i drugu naftnu infrastrukturu. To je dovelo do ozbiljnih ograničenja u prodaji goriva, pa su čak i ruske vlasti, koje retko priznaju probleme, morale oprezno da priznaju da je situacija teška.
Vladimir Putin je 28. juna priznao da postoje redovi na benzinskim pumpama i da pojedine vrste goriva nisu dostupne svuda, iako je nestašicu opisao kao "nekritičnu".
Istovremeno, redovi na pumpama koje su još imale gorivo protezali su se kilometrima.
Da situacija nije jednostavna pokazuje i činjenica da je Rusija, pored ograničenja izvoza benzina i dizela, počela da uvozi benzin brodovima iz Indije. U međuvremenu su poljoprivrednici i analitičari upozorili da bi nedostatak dizela mogao da ugrozi žetvu.
Šale da je Rusija "benzinska pumpa sa zastavom" više nisu aktuelne.
Kao i u prethodnim analizama, ovog puta smo detaljnije proučili najznačajnije ukrajinske napade tokom juna 2026.
Ukratko, 3. juna, prvog dana Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, ukrajinski dronovi pogodili su Naftni terminal Sankt Peterburg, a prema navodima Ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme i Službe bezbednosti Ukrajine, pogođena je i korveta "Bojkij" koja se nalazila u suvom doku u Kronštatu. Dok se iznad grada dizao dim, organizatori foruma uveravali su goste da se nije dogodilo ništa neuobičajeno.
Iste noći dronovi su napali okrug Kstovo kod Nižnjeg Novgoroda, gde se nalazi četvrta najveća ruska rafinerija. Lokalne vlasti tada su tvrdile da nije bilo štete. Međutim, u noći između 23. i 24. juna dronovi su se vratili i ovog puta uspešno obustavili rad rafinerije.
Dana 13. juna pogođena je naftna infrastruktura u Volgogradskoj oblasti.
Dana 16. i 18. juna, dva puta u tri dana, napadnuta je Moskovska rafinerija u Kapotnji, najveći snabdevač gorivom za glavni grad i okolinu. Rafinerija je obustavila preradu, moskovski aerodromi su ograničili letove, a prema proceni Reutersa, popravke će trajati najmanje šest meseci.
Dana 20. juna dronovi su stigli do Tjumena, više od 2.000 kilometara od Ukrajine. Ruske vlasti tvrdile su da je napad odbijen, dok je predsednik Volodimir Zelenski izjavio da je rafinerija pogođena.
Sudeći prema javno dostupnim podacima, materijalna šteta tamo nije velika, ali sam domet napada predstavlja važan rezultat, jer sada i Sibir zahteva protivvazdušnu zaštitu, čime se dodatno razvlače ruski odbrambeni resursi.
Rafinerije nisu bile jedine mete.
Dana 22. juna, prema Generalštabu Ukrajine, oružje dugog dometa pogodilo je fabriku u Voronješkoj oblasti koja proizvodi elektronske komponente za rakete Iskander i H-101.
Razmere štete nisu poznate jer Rusija ne objavljuje ni njen obim ni tempo popravki.
Krajem juna jedan nezavisni energetski konsultant procenio je da je van funkcije oko trećina kapaciteta.
Fondacija Carnegie je 22. juna opreznije procenila da bi, ukoliko oštećene rafinerije ne obnove proizvodnju dovoljno brzo, izgubljeni kapacitet mogao da dostigne oko 28 odsto u odnosu na prethodne godine. To nije kolaps, ali jeste ozbiljan udar.
Detaljnu analizu prepustićemo OSINT istraživačima, a fokusiraćemo se na nešto drugo – raspoloženje i ponašanje stanovništva.
Pratili smo kako su ovi događaji predstavljeni i komentarisani na dve najveće ruske društvene mreže – Telegramu i VKontakteu.
Naš redovni monitoring obuhvata oko 1.000 regionalnih zajednica, od Pskova do Habarovska.
U njima Rusi uglavnom raspravljaju o lokalnim problemima – komunalnim uslugama, birokratiji i stanju u zdravstvenom sistemu.
Međutim, tokom juna oko 2.000 objava bilo je posvećeno ukrajinskim napadima.
Reakcije su bile gotovo ravnomerno podeljene, ali su obe strane bile ljute.
Jedni su zahtevali još žešći odgovor Rusije i pozivali da Moskva "pita Iran kako se vodi rat" i ispali "180 raketa i hiljadu Gerana na Kijev".
Drugi su kritikovali sopstvene vlasti, uz komentare poput: "Kao i uvek, štite samo Rubljovku", "Vova sedi u bunkeru" i "Čemu nam uopšte služi ovakav predsednik?"
Zajedničko im je bilo neverovanje da je ovakav razvoj događaja moguć.
Jedna žena iz okoline Novgoroda napisala je: "Da mi je neko ranije rekao da će glavni grad jedne nuklearne sile biti pod udarima, ne bih mu verovala. Svet je poludeo."
Najveću pažnju izazvali su napadi na Moskvu.
Stanovnici regiona retko prate događaje u drugim oblastima, ali kada je meta glavni grad, interesovanje naglo raste.
Neki izražavaju zabrinutost, neki ravnodušnost, a pojedini likuju što će i Moskovljani osetiti rat, naročito u oblastima koje se graniče sa Ukrajinom.
Među komentarima se izdvajaju poruke: "Kada granatiraju Kursk, Moskovljani jedva da pišu o nama. Neka sada vide kako je nama" i "Rođaci iz Moskve govorili su da je to vaš rat. Sada neka ga i oni osete."
Pored toga analizirali smo skoro 7.000 objava o nestašici goriva.
Već same brojke pokazuju da su problemi sa benzinom mnogo više pogodili građane nego rasprava o ukrajinskim napadima.
Najizraženiji obrazac ponašanja bila je panična kupovina goriva.
Na regionalnim Telegram kanalima broj objava o nestašici porastao je sa 50 do 100 nedeljno krajem maja na više od 2.000 tokom poslednje sedmice juna. Sličan trend zabeležen je i na VKontakteu.
Još važnija od statistike bila je geografija.
Redovi su se pojavili čak i u oblastima koje nikada nisu bile meta ukrajinskih dronova.
Goriva je uglavnom još bilo, ali su ljudi počeli da sumnjaju da će ga biti i narednog dana.
Čim država počne da ponavlja da je "sve pod kontrolom", građani odlaze da dopune rezervoare za svaki slučaj.
Zanimljivo je i koga Rusi smatraju odgovornim.
U raspravama o gorivu Ukrajina se uglavnom pominje samo kao činjenica – da je nestašica počela posle napada na Moskovsku rafineriju – dok se bes usmerava ka ljudima unutar Rusije.
Neki kritikuju komšije zbog panične kupovine.
Drugi optužuju preprodavce.
Treći krive vlasti.
Jedan od najpopularnijih komentara glasi: "Zemlja najbogatija naftom, a mora da kupuje gorivo od drugih. Sramota za Putinovu ekipu."
Takvi komentari dobili su stotine, a ponekad i hiljade pozitivnih reakcija.
Komšija sa kanisterom, preprodavci, guverneri ili vlada – Rusi uglavnom traže krivce unutar sopstvene zemlje.
Na kraju, panična kupovina javlja se u svakoj zemlji kada nestane određeni proizvod i sama po sebi ne predstavlja politički stav.
Obnova proizvodnih kapaciteta, preraspodela zaliha, uvoz i racionalizacija mogu ublažiti nestašicu.
Redovi na benzinskim pumpama ne znače da je pad režima blizu, niti komentari na društvenim mrežama predstavljaju pouzdanu prognozu protesta.
Ipak, ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu tokom juna, smatraju autori, promenili su nešto važno.
Poverenje u vlast opada ne samo u izjavama građana, već i kroz njihovo ponašanje.
Sve više ljudi odgovornost za nastalu situaciju traži unutar Rusije i pokušava da informacije dobije iz drugih izvora, a ne od zvaničnika.
Prema njihovoj oceni, ruski politički režim se sve više suočava sa problemom da, uprkos snažnoj propagandnoj mašineriji, ponašanje stanovništva ide u smeru koji vlastima ne odgovara.
Glavni razlog za to je, zaključuju autori, što ukrajinske oružane snage rat sve više prenose u svakodnevni život građana Rusije – rat koji je, kako navode, upravo Rusija pokrenula protiv Ukrajine pre četiri i po godine.
(Kurir.rs/Kyiv Independent)